Ognjen Stefanović – od Srbije do Kembridža zahvaljujući upornosti

Talentovani Ognjen Stefanović iz Beograda student je inženjerstva na Triniti koledžu u Kembridžu. Njegov put uspeha započeo je pohađanjem Matematičke gimnazije u Beogradu, koja mu je, kako kaže, bila podsticaj da svoj život preusmeri ka svojim najvećim strastima  – matematici i fizici. Izrazito takmičarski duh gimnazije, ali i istraživački rad u Petnici, kombinacija je koja je mladog Beograđanina dovela do ostvarenja želje prilikom upisa na fakultet.

Takmičenja iz fizike i astronomije za Ognjena se čine kao zona komfora. Godine 2018. osvojio je prvo mesto na republičkom takmičenju iz fizike, dok 2019. odnosi drugu nagradu. Sa Međunarodne olimpijade iz astronomije i astrofizike Ognjen 2020. godine nosi bronzanu medalju. Na pitanje koja mu je najveća strast, Stefanović se ipak oslanja na fiziku. 

Cilj mu je da završi master i doktorske studije inženjervsta na Kembridžu, ali pored nauke Ognjen se pronalazi i u šahu, fudbalu i veslanju. Njegov izvor inspiracije jesu nova saznanja i mogućnosti za lično usavršavanje, a savet koji bi dao mladim ljudima u Srbiji jeste da uče i budu vredni, marljivi i uporni kako bi ostvarili svoje želje. Ove tri stavke Ognjena su dovela do uspeha i nagrade mladim talentima za ostvarene rezultate na međunarodnim takmičenjima u 2020. godini Fondacije 1%. 

Kako je to studirati na Kembridžu I šta je to što je potrebno mladima da bi svoju karijeru gradili u našoj zemlji pročitajte u nastavku teksta.

Studiranje na Triniti koledžu je prilično impresivno dostignuće. Kako si se odlučio za takav korak, po čemu se studije u inostranstvu razlikuju od ovih u Srbiji?

Ognjen: Nikada nisam ni sanjao o studijama izvan svoje zemlje. Sreću sam rešio da okušam krajem 3. godine srednje škole, ali da nisam uspeo na Kembridžu, upisao bih ETF. Nakon istraživanja mogućnosti, odlučio sam se za studije inženjerstva, ponet iskustvom drugarica koje su ih upisale pre mene. U decembru 2019. godine otišao sam za Englesku, gde sam imao testiranje i intervju. Na kraju je sve dobro prošlo, rezultujući time da sada aktivno učim ono što volim.

Glavna razlika kod studiranja na Triniti koledžu je u supervizijama, koje predstavljaju vrstu konsultacija, naravno na dosta kvalitetnijem nivou. Suština je u tome da smo podeljeni u grupe od dva studenta, pa jednom u dve nedelje imamo čas sa određenim profesorom koji bi pregledao zadatke koje smo imali prethodno da odradimo. On bi nam tu posvetio punu pažnju, pregledajući zadatke i objašnjavajući nam postupke kojima bismo lakše mogli da ih rešimo. Supervizije bih opisao kao redovne privatne časove, gde studenti poboljšavaju svoje sposobnosti pored redovnih predavanja.

Bio si polaznik Petnice. Kakvo si iskustvo tamo dobio?

Petnica je odlično mesto za sticanje praktičnih iskustava i preporučio bih je svim srednjoškolcima. Tu sam bio okružen ljudima istih interesovanja, gde smo timskim radom završavali projekte, istraživanja, konsultovali se sa starijim studentima i profesorima. Jedno vrlo zanimljivo i zabavno iskustvo koje daje praktičan deo sa kojim se ne susrećemo svakoga dana na redovnim časovima.

Na Međunarodnom takmičenju iz astronomije osvojio si bronzanu medalju. Kako izgleda jedno takvo takmičenje?

Ove godine sve se dešavalo onlajn, ali kada je regularno to izgleda dosta drugačije. Postoje tri runde, jedna sa zadacima, druga obrada rezultata merenja, dok je treća najzanimljivija – dešava se ili u planetarijumu ili pod vedrim nebom, gde teleskopom posmatramo zvezde i vršimo određena merenja. Nažalost, ove godine, zbog epidemiološke situacije, bili su samo zadaci i očitavanja sa zvezdanih karata.

Što se pripreme tiče, domaća takmičenja su mi dosta pomogla, Sonja Vidojević i Slobodan Ninković su profesori koji već godinama vode našu reprezentaciju i svoj posao vrše odlično, usput nas pripremajući za Međunarodna takmičenja. Poslednjeg puta bilo nas je nešto više nego inače upravo jer je bilo onlajn, što je vrlo pozitivna stvar jer tako stvaramo jaču reprezentaciju za naredne godine.

Sve više mladih odlazi iz Srbije. Kakva misliš da je podrška potrebna studentima da bi ostali u svojoj zemlji? Koju bi poruku dao mladim ljudima u Srbiji?

Prvenstveno veća motivacija nastavnika da prepoznaju i usmere mlade talente, mentorski i praktičan rad, kao i više prilika da se mladi oprobaju u različitim oblastima.

Školski sistem bi trebalo reformisati kako bi više podsticao talentovane osobe umesto težnje da ih uproseči. Takođe, mogla bi se pružiti i finansijska podrška, kao što to radi Fondacija 1%.

Moja poruka mladima bila bi da nastave da rade, budu vredni i marljivi kako bi ostvarili svoje snove. Sav uložen rad će se vratiti, samo treba biti uporan.

Za kraj, kakav je tvoj utisak o Fondaciji 1%?

Drago mi je da Fondacija podržava mlade talente i vrlo sam zahvalan na saradnji koju smo ostvarili. Nadam se da će i u budućnosti nastaviti da se bavi talentima.

Intervju vodio: Miloš Pešić

Tekst pisala: Ivana Smiljanić