Sanja Nikolić – Volim da vidim progres u svemu što radim
Sanja Nikolić (23) iz Novog Sada, diplomirala je Biologiju na Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, modul molekularna biologija. Sanja je bila sjajan student o čemu svedoče njen visok prosek ocena i činjenica da je osnovne studije završila u roku.
Ona je, kako kaže, oduvek tragala za odgovorima na pitanja koja joj je mogla odgonetnuti priroda, a samim tim i prirodne nauke. Uspesi na takmičenjima tokom osnovne i srednje škole su joj bili dodatni podstrek da prati svoju intuiciju, te je svojevremeno bila i polaznik istraživačke stanice Petnica na seminarima biologije.
Osim što su je oduvek interesovale nauke poput biologije, hemije i fizike, Sanja je izuzetno kreativna i veoma zainteresovana za kulturu i umetnost. Svoje slobodno vreme provodila je u društvu knjiga, pisala je i piše poeziju, a tokom srednje škole bila je uključena u realizaciju velikog broja književnih večeri, na kojima je učestvovala u ulozi voditelja programa i recitatora. Ova mlada naučnica piše tekstove za ekološki blog, ispunjava je rad sa decom i volontiranje. Do sada je volontirala na različitim manifestacijama poput “Noći istraživača”, “Novosadskog proleća”, “Noći biologije”, “Novosadskog festivala knjiga” i drugih…
Sanja Nikolić je primljena na master studije molekularne biologije u italijanskom multikulturalnom gradu Padovi.
Koliko je bio dug tvoj put do samospoznaje u pogledu odabira studija i buduće profesije?
Još od malih nogu sam želela da razumem kako funkcioniše ljudski oganizam, zatim da dobijem odgovor na pitanje zašto starimo, koje životinjske vrste žive na dnu okeana i mnoga druga… Tokom osnovne i srednje škole sam učestvovala na takmičenjima iz biologije, bila sam polaznik istraživačke stanice „Petnica“ na seminarima biologije, prisustvovala sam velikom broju kampova i seminara vezanih za biologiju i prirodne nauke. Na svakom od tih aktivnosti sam otkrivala jedan novi segment biologije i sve više bila sigurna da je upravo to ono čime želim da se bavim.
Tada još uvek nisam znala da će moj izbor biti baš molekularna biologija. Znala sam da će domen mojih studija obuhvatati saznanja iz hemije, fizike i biologije, ali tačan naziv smera nisam imala u vidu. Mislila sam da će to biti genetika, biohemija ili možda medicina. Kada sam došla u više razrede srednje škole, shvatila sam da me ipak najviše privlači molekularna biologija.
Na kakve izazove si nailazila tokom ostvarenja svog cilja da nastaviš svoje obrazovanje u inostranstvu?
Primljena sam na master studije molekularne biologije u Italiji, na Univerzitet u Padovi. U pitanju je dvogodišnji master program. Obavila sam predupis, valorizaciju diplome osnovnih akademskih studija i poslala prijavu za smeštaj u studentskom domu.
Prema zvaničnom konkursu, studentima prvih godina koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske Unije je dostupno samo 20 od 650 ukupno raspoloživih mesta, te nisam uspela da dobije mesto u domu. Iz tog razloga sam prinuđena da potražim privatni smeštaj, za šta nemam dovoljno finansijskih sredstava.
Privatni smeštaj u inostranstvu je veoma skup i često nedostižan za naš standard. S obzirom na to da je u proseku potrebno izdvojiti 5000 eura na godišnjem nivou, a master studije na koje sam primljena traju 2 godine, što znači da mi je ukupno potrebno 10 000 evra.
Nakon što sam ostala bez finansijske podrške porodice, odlučila sam da sama pokrenem akciju prikupljanja sredstava preko GoFundMe platforme, u nadi da ću na taj način uspeti da obezbedim sebi odlazak na studije. Moja GoFundMe stranica se nalazi na sledećem linku.
Ovo je jedini i najveći izazov za mene, koji preti da me spreči da pohađam master studije u Padovi!
Kako si odlučila da svoje obrazovanje nastaviš u Italiji, Padovi? Šta je bio ključni pokretač za donošenje takve odluke?
Odlazak u inostranstvo vidim kao jedan novi izazov, planinu na čiji vrh se treba popeti, ali isto tako i kao odskočnu dasku za dalju karijeru. Univerzitet u Padovi ove godine broji 800 godina postojanja, što za mene predstavlja dodatno nadahnuće i motvaciju da radim na sebi više nego ikada do sada.
Želim da uvidim koliko sam kao student koji dolazi iz Srbije, ali i kao biolog dorasla kolegama koji dolaze sa institucija iz različitih krajeva sveta. Veliki izazov jeste i učenje i diskutovanje o nauci na engleskom jeziku, koji mi nije maternji. Pored toga, smatram da ću odlaskom u inostranstvo moći da se povežem sa naučnicima i profesorima iz različitih zemalja, što je za napredak u nauci od velike važnosti. Volim da učim od drugih i smatram da svaka osoba ima taj potencijal da nas nauči nečemu novom. Potencijal koji imaju studije u jednom multikulturnom gradu, kao što je Padova, je ogroman.
Želja mi je da veštine i ideje koje tamo steknem prenesem na svoje kolege u Novom Sadu. Ovo se prvenstveno odnosi na nevladine organizacije čiji sam član i koje se bave vršnjačkom edukacijom i edukacijom dece. I sama sam kao mala učestvovala na velikom broju edukativnih aktivnosti koje su organizovale tadašnje generacije studenata i omladinskih radnika, što je u velikoj meri uticalo na moje opredeljenje da se danas bavim prirodnim naukama. Zato smatram da je unošenje novih ideja, kada je u pitanju neformalno obrazovanje, ključno za edukaciju generacija koje tek dolaze.
Kako zamišljaš sebe nakon završenih master studija u Italiji? Kakvi su tvoji ciljevi i planovi za budućnost?
Volim da vidim progres u svemu sto radim. Smatram da kao pojedinci treba da težimo konstantnom usavršavanju i pomeranju sopstvenih granica. Zato planiram da nakon završenih master studija, upišem doktorske studije iz oblasti molekularne i ćelijske fiziologije na nekom od prestižnih evropskih univerziteta. Pored toga, planiram da nastavim sa edukativnim aktivnostima u nevladinom sektoru.
Autor teksta: Dragana Klašnja