Žarko Ivković – Odlazak iz Srbije nije rešenje

Žarko Ivković, iz Vlasotinca, gaji veliku ljubav prema prirodnim naukama, najviše prema fizici i hemiji. Upisao je odeljenje za talentovane fizičare u Gimnaziji ,,Svetozar Marković” u Nišu, ali se u ovoj klackalici između fizike i hemije ipak odlučio za hemiju upisavši Prirodno-matematički fakultet u Nišu, departman za hemiju. Kaže da je svakako bitno za hemičara da poznaje fiziku, kao što je i za fizičara bitno da zna hemiju.

Mislio je da hemiju zna malo bolje, što se kasnije i ispostavilo, jer je nakon upisivanja fakulteta osvojio srebrnu medalju na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi. Najponosniji je na tu osvojenu medalju, ali mu je jako drago i drugo mesto na državnom takmičenju iz srpskog jezika u osmom razredu, posebno zbog mesta iz kojeg dolazi.

Kroz celo školovanje ga je krasila velika radoznalost i velika moć pamćenja povezivanjem. Kako ističe, njegov izvor motivacije i inspiracije jeste baš radoznalost, odnosno želja da nauči nešto novo. Velika mu je želja da nauči da svira klavijaturu, ali zbog nedostatka vremena, trenutno tu želju mora da ostavi po strani. Voli da popravlja razne stvari vezane za tehnologiju i aparate koji se koriste u domaćinstvu, pa je u komšiluku bio poznat po tome što svima popravlja stvari.

Žarko je dobitnik nagrade mladim talentima za ostvarene rezultate na mađunarodnim takmičenjima u 2020. godini Fondacije 1% .

Kako si odlučio da će tvoj životni poziv da bude neka od prirodnih nauka?

Žarko: Oduvek me je zanimalo kako funkcioniše priroda, a tokom školovanja mi je bila najzanimljivija za proučavanje fizička hemija, jer ona proučava na koji način svet funkcioniše na fundamentalnom nivou. Ono što mi privlači pažnju su organske sinteze – zanimljivo je naći najlakši i ekonomski isplativ način da se od jeftinih sirovina sintetišu bitna jedinjena za razvoj čovečanstva.

Koji su tvoji ciljevi i neki dalji planovi?

Planiram da završim osnovne, a verovatno i master studije u Nišu, pa da odem na doktorske (i/ili post doktorske studije) u inostranstvo i onda da se vratim u Srbiju i ovde bavim naučno-istraživačkim radom. Takođe bih voleo da kada steknem veće znanje i iskustvo pomažem u razvoju hemije u Srbiji sa posebnim akcentom na razvoju mladih talenata.

Kako izgleda Međunarodna hemijska olimpijada?

Ove godine je bilo malo drugačije, zbog cele situacije sa pandemijom, bilo je onlajn. Obično takmičenje traje dva dana. Jedan dan se pet sati radi teorijski deo, koji se sastoji od osam velikih zadataka koji su najčešće neki ekperimenti, procesi, nešto praktično. Drugog dana se radi eksperimentalno, isto se radi pet sati, ali ove godine nije bilo toga.

Koja su najvažnija iskustva koja nosiš sa takmičenja?

Što se same izrade testa tiče, ogromno iskustvo u pogledu organizacije vremena i rada pod pritiskom, ali su možda bitnija iskustva sa priprema, gde sam prvi put radio sa najboljim vršnjacima u svojoj oblasti, kao i sa jednim od najstručnijih profesora u oblasti hemije.

Na koji način bavljenje naučno-istraživačkim radom ili oblastima kojima se ti baviš pomaže mladoj osobi da se razvija i otkriva svoje potencijale?

Ovde bih citirao jednog profesora iz srednje škole: ,,Mi vas ne učimo samo fiziku, učimo vas kako da mislite i da pristupate problemima”. Svakako da bavljenje naukom pomaže razvijanju kritičkog razmišljanja i proširivanju vidika.

Kako probuditi radoznalost u sebi?

To nije tako lako. Kada sam bio mali, bio sam jedan od najradoznalijih dečaka u komšiluku. Stalno sam postavljao pitanja roditeljima i drugim ljudima, šta je ovo, kako ovo, kako ono… Svi su se trudili da mi uvek odgovore, ali po mom mišljenju to nisu bili zadovoljavajući odgovori i onda sam istraživao o tome i odatle je potekla ta radoznalost, koja se kasnije nastavila kroz školovanje. Kažu da se sva deca rode radoznala, ali da im nekad okolina uguši tu radoznalost. U mom slučaju se to nije desilo, roditelji su mi uvek samo podsticali radoznalost.

Šta smatraš da je najvažnije za razvoj mladih u Srbiji i na koji način bi ih ti podržao u budućnosti?

Najvažnije je podići ugled prosvetnih radnika i naučnika u društvu, ali i materijalna podrška je prilično važna. Svakako bih podržao novčanim nagrađivanjem i ličnim angažovanjem na pripremama mladih talenata iz svoje oblasti za takmičenja u inostranstvu.

Tvoja poruka za mlade u Srbiji?

Ne trčati po svaku cenu u inostranstvo. Treba pokušati, u okviru svojih mogućnosti, doneti neke dobre promene. Nažalost, danas je postalo normalno i uobičajeno da svako ko vredi odskače od okoline i odlazi. Kuda to vodi? Ako svako ko je najbolji u svojoj oblasti ode u inostranstvo, ostaće samo loši i time društvo propada.

Mislim da je upravo ono što nas drži trenutno u Srbiji, to što su neki ljudi, poput verovatno i ljudi koji vode ovu Fondaciju, ostali u Srbiji i trude se, u skladu sa svojim mogućnostima, da nešto poprave. 

Zbog čega ti je značajna ova nagrada i kakav je tvoj utisak o Fondaciji 1%?

Značajno je, ne toliko finansijski, koliko moralno, jer time vidimo da je u ovoj zemlji još nekome stalo do mladih talenata i budućnosti ove zemlje. Iskreno nisam znao za Fondaciju ranije, jako je cenim i drago mi je što je vode mladi ljudi koji ulažu trud u to da se prepoznaju mladi talenti.