Irina Đanković – “Matematika razvija kreativnost”

Irina Đanković – “Matematika razvija kreativnost”

Irina Đanković, iz Beograda, još od malena je pokazala veliku ljubav prema matematici. Odrasla je sa matematičarima i uz matematiku. Iz tog interesovanja za matematiku, postigla je i odlične rezultate. Na Evropskoj ženskoj matematičkoj olimpijadi osvojila je zlatnu medalju, dok je na Rumunskom matematičkom masteru osvojila bronzanu medalju. Najponosnija je na svoj maturski rad na temu ,,Ramanudžanovi grafovi”, za koji je dobila nagradu Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Osim toga, postigla je još jedan, najbitniji, rezultat, a to je upis željenog fakulteta. Nakon završene Matematičke gimnazije, svoje školovanje nastavila je na Cambridge univetzitetu. 

Matematika je primenljiva u skoro svim oblastima nauke i sa sobom nosi veliku širinu i razvija kreativnost. Kaže da je kreativnost jedna od najbitnijih stvari za matematiku. Složen je proces naći rešenje i potrebno je da se smisli originalna ideja da bi se došlo do tačnog rešenja.

Irina je dobitnica nagrade mladim telentima Fondacije 1% za ostvarene rezultate na takmičenjima u 2020. godini.

Iz tvog interesovanja za matematiku, postigla si odlične rezultate. Kakvo je tvoje iskustvo sa svih olimpijada na kojima si bila i kako izgleda jedan put do medalje?

Irina: Bilo je izuzetno iskustvo, na svakoj olimpijadi. Kada odemo negde, tamo smo oko nedelju dana. Samo dva dana traje takmičenje, ostalim danima obilazimo grad u kome smo i upoznajemo se sa drugim takmičarima. Nije samo do takmičenja i osvojenih medalja. Zanimljivi su zadaci i super je to iskustvo, ali su mnogo bitnije veze koje se ostvare sa drugim ljudima. Sa mnogima sam i dalje u kontaktu. Što se tiče puta do medalje, za matematiku je uvek potreban konstantan rad u kontinuitetu, kako za takmičenja, tako i za fakultet.

Kakvo je tvoje iskustvo biti učenik Matematičke gimnazije i kad si shvatila da želiš da se baviš matematikom?

Od malena volim matematiku, počela sam sa takmičenjima još od drugog razreda osnovne. Nikad se nije dovodilo u pitanje čime ću da se bavim. Roditelji su mi matematičari, stalno su radili sa mnom matematiku, u školi mi je isto bilo zanimljivo. U Matematičkoj gimnaziji su isto zanimljivi časovi, okruženje je lepo, svi vole matematiku i pričaju o tome. Matematička gimnazija je jedno lepo okruženje koje je odlično za razvoj na polju matematike.

Kako si izabrala da studiraš baš na Cambridge univerzitetu i kako si uspela u tome?

Matematička gimnazija ima tu tradiciju da dosta ljudi ide na studije u inostranstvo, a bila sam i na matematičkom kampu na Cambridge i svidelo mi se, pa sam htela da probam i prijavila sam se. Prijave su mnogo komplikovanije, nego u Srbiji, ali nije ništa strašno i vredi. Kada se prijavite za Cambridge, na početku se piše esej, potrebne su preporuke od profesora. Zatim sam u decembru tamo imala dva intervjua i onda sam letos polagala dva testa iz matematike.

Šta je to što je specifično što Cambridge i smer koji si ti upisala čini najboljim mestom za obrazovanje i razvoj mladih ljudi?

Svakako najviše znači okruženje gde su svi mnogo motivisani za rad. Zatim lični kontakt sa profesorima koji imamo, gde na supervizijama radimo nas dvoje sa profesorima sat vremena. Tada oni mogu više da prate naš rad i više nas posavetuju. Taj personalizovani pristup najviše znači.

Šta bi poručila mladim ljudima koji žele da se bave matematikom?

Meni je najbolje iskustvo Matematička gimnazija. Bilo mi je lepo i značilo mi je to što sam bila okružena drugim ljudima koji se isto bave matematikom, lakše je kada se svi zajedno spremamo za takmičenja. Ne kažem da je jedini put, ali je meni to značilo. Osim toga, najbitnije je da volite matematiku. Teško jeste, ima perioda kada je teško i kada vam ništa ne ide, ali je najbitnije da nastavite da radite i nikad ne odustajete.

Kako si ti prevazilazila periode kada nije išlo i kada je bilo teško?

Bilo je jako teško, ali sam uvek bila okružena ljudima koji rade, njima je išlo, stalno smo radili zajedno, oni povuku mene, pa ja povučem nekog drugog sledećeg puta. U tom okruženju, jedni druge uvek povučemo, podstičemo i guramo napred i to je jako važno.

Pored matematike sviraš klavir, violinu i gitaru i u slobodno vreme voliš da slikaš. Gde si našla vremena da sve to naučiš i da li sada imaš vremena da se i time baviš?

U osnovnoj sam išla u muzičku i svirala sam klavir. Krajem osnovne sam sama počela da učim da sviram gitaru i na kraju me je zanimala i violina, pa sam našla privatnog profesora i krenula da učim. Sada je malo teže da se sve to izbalansira, ali uvek se nađe vremena. Na Cambridge-u dosta ljudi koji studiraju matematiku, sviraju nekoliko instrumenata, pa sam tamo našla drugaricu sa kojom sviram. To sviranje mi pomaže da se opustim, uglavnom kada mi nešto ne ide iz matematike. Slikanje mi je pravi hobi.

Kako izgleda studentski život na Cambridge-u?

Kada nije ove situacije sa pandemijom koja je sada, mnogo je lepše i svakako lakše upoznati ljude. Imaju tradiciju da svake nedelje organizuju svečanu večeru u holu i tu se upoznaju ljudi. Lepo je studirati tamo. Postoje razne organizacije gde mogu da se razvijaju različiti hobiji. Njima nije cilj samo da se studenti edukuju i fokusiraju na jednu određenu oblast, već da se obrazuju kao ličnost na više nivoa. Dosta cene vannastavne aktivnosti.

Koja je tvoja poruka za druge mlade ljude u Srbiji i kako bi u budućnosti podržala mlade talentovane ljude?

Što se tiče moje neke podrške mladim talentima, ja bih, kao što su stariji učenici delili sa mnom svoja iskustva kako o takmičenjima, tako i o matematici generalno, volela da podelim i neka svoja iskustva mlađim đacima i da zajedno uživamo u matematici.

I za kraj, zbog čega je tebi značajna ova nagrada i tvoj utisak o Fondaciji 1%?

Ovakva priznanja i nagrade su veoma značajne, jer podstiču mlade da se još bave svojom oblašću. Lepo je što postoji ovakva Fondacija koja podstiče mlade da što više rade i koja nagrađuje veliki trud i rad koji mladi ulože kako bi ostvarili svoje snove.