Marko Milenković – Trud se isplati!

Još u nižim razredima zavoleo je takmičenja. Sedmi razred je upisao u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu. Danas, Marko Milenković postiže neverovatne uspehe na poljima informatike i matematike i svojim trudom i znanjem osvaja kako međunarodna, tako i domaća takmičenja. Jedno od svojih najvećih uspeha postigao je 2020. godine na međunarodnom takmičenju iz matematike, “Innopolis Open in Mathematics 2020” u Rusiji, gde je osvojio neverovatnu srebrnu medalju. Pored toga, osvojio je dve treće nagrade na međunarodnom takmičenju „ MG Cup“ 2018. godine i iz oblasti matematike, i iz informatike, ali i peto mesto na timskom međunarodnom takmičenju iz programiranja, „BubbleCup“ 2019. godine. Takođe, učestvovao je na međunarodnom festivalu „Nauk nije bauk“ 2019. godine, a u istraživačkoj stanici Petnica napisao je svoj matematički rad na temu „Igra bojenja čvorova na grafu“.

Ovu mladu nadu prepoznala je Fondacija 1%, te je Marku dodeljena nagrada u vrednosti od 10.000 dinara, kao mladom talentu za postignute neverovatne rezultate na međunarodnim takmičenjima u 2020. godini.

Dakle Marko, neminovan je dugačak spisak tvojih neverovatnih uspeha. Reci nam kako je to sve počelo i zašto si upisao baš Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu, šta te je to specifično privuklo u radu Gimnazije?

Marko: Oduvek sam voleo takmičenja i matematiku. Video sam dobru priliku da svoja znanja i rezultate na takmičenjima proširim i unapredim u ovoj  školi, jer škola „Svetozar Marković“ važi za školu koja se bavi mladim talentima. Gimnaziju sam upisao još kao učenik sedmog razreda, specijalno odeljenje za matematiku, pa je bilo prirodno da u njoj i nastavim školovanje. Bio sam prezadovoljan jer ne samo da sam unapredio svoje znanje, već sam se i izgradio kao osoba. Smatram da mi je upis ove škole najbolja odluka koju sam doneo. Pri kretanju u prvi razred Gimnazije očekivao sam određeni napredak, obzirom da je rad u srednjoj školi ozbiljniji. Međutim, napredak koji sam postigao premašio je sva moja očekivanja, a moji uspesi su se znatno povećali.

Tvoji uspesi su zaista fenomenalni! Oblasti u kojima se ističeš su informatika i matematika. Šta je tvoja veća ljubav?

Zapravo, najviše volim kada mogu da napravim paralelu između ta dva. Što se tiče informatike, do polaska u srednju školu znanje iz ove oblasti imao sam samo na nivou igranja igrica. Tek u sedmom  razredu mi se pokazala prilika da zapravo mogu da se bavim programiranjem, a tada sam i uvideo da mi to zaista ide, jer postoji velika sličnost sa matematikom. Ovo je takođe još jedna prednost koju sam imao upisivanjem Gimnazije u Nišu.

Tvoja naklonost prema ovim oblastima ogleda se u tvojim uspesima. Reci nam, koliko je naporno spremati se za neko međunarodno takmičenje? Kako su izgledale tvoje pripreme i kako su sama takmičenja izgledala?

Kada sam ranije spremao takmičenja imao sam običaj da malo vežbam tokom godine, a onda tri nedelje pred takmičenje poludim od vežbanja i radim baš puno zadataka. Onda sam shvatio da tako ne treba. Euforija rađenja zadataka ne treba da traje samo tri nedelje, već ceo godišnji ciklus. Kako je vreme prolazilo, sve sam više vežbao i ispostavilo se da za vreme raspusta uradim više zadataka nego tokom cele školske godine, ali samo zbog obaveza koje imam oko škole. Priprema za takmičenja, naročito međunarodna, za mene traju dug vremenski period. Pipremam se cele godine kako bih bio u dobroj formi i kako bi što više znao. Ta takmičenja su generalno veoma ozbiljna, jer na njima učestvuju oni koji su veoma dobri u tome. Konkretno, takmičenje u Rusiji je imalo najviše takmičara iz Rusije, a poznato je da su oni među najboljim informatičarima u svetu. Samo učešće na ovom takmičenju za mene je nešto na šta sam veoma ponosan, jer ne može svako da se kvalifikuje za njega.

Verujemo da je vežba veoma važna, ali koliki udeo za tebe u tome ima strast prema samim zadacima i takmičenjima? Šta je za tebe najveća motivacija?

Gledajući i slušajući svoje mentore, primetio sam da svi ističu da talenat i nije toliko važan, koliko sama vežba. Slažem se da talenat nije presudan i da je naporan rad dosta važniji, ali sam stav prema rađenju zadataka je najvažniji. Ja ne radim zadatke zato što mi tata kaže da sednem, jer moram, već zato što ja to sam želim. Poslednjih meseci se baš naprotiv dešavalo da me odvajaju od knjige, jer sam previše radio. Toliko sam zagrejan za sama takmičenja i rad da više uopšte i ne brojim koliko u proseku dnevno provedem sa zadacima. Najveća motivacija su svakako svi prethodni uspesi i nagrade, ali i prijatelji i porodica koji pružaju neophodnu podršku. Deo mentorisanja koje dobijamo od naših profesora na dodatnoj nastavi jeste sigurno motivisanje nas, učenika, da verujemo da možemo da osvajamo značajne nagrade i pohvale. Dešavalo mi se, naravno, da postoje i dani kada ništa ne radim, ali su oni veoma retki, jer mogu slobodno da kažem da uživam u ovome i volim ono što radim.

Čuli smo da si bio i u Petnici. Možeš li nam ispričati nešto o svojim iskustvima iz Petnice?

U Petnici sam učestvovao prvo na seminaru računarstva i informatike kao mlađi polaznik, potom dve godine kao stariji polaznik, a nadam se da ću i ove na seminaru matematike. Tamo sam napisao dva naučna rada, od kojih je drugi bio značajnije uspešniji. Učestvovao sam ove godine i na Petničkoj naučnoj online konferenciji. Tamo se uglavnom ne rade zadaci za takmičenja, već se pokrivaju teme koje se ne obrađuju u školama i prikazuju zanimljivosti. Ono što mi se najviše sviđa u Petnici jeste mogućnost pisanja naučnih radova. Imam priliku da vidim i otkrijem nešto što niko nije radio, a ove godine smo moj partner i ja oborili rad poznatog svetskog matematičara na temu sfere. Dobili smo bolje rezultate od njega i od našeg mentora, što je nešto što zvuči nezamislivo, a u Petnici se dešava. Mentor je bio veoma ponosan. Mislim da kada neko kome si mentor obori tvoje rezultate, možeš samo da budeš srećan.

Pa ovo je zaista velika stvar! Svaka čast! Kada si već tako lepo krenuo, reci nam šta planiraš da studiraš, kao i čime bi želeo da se baviš?

Studiraću računarstvo, ali se još nisam sasvim odlučio. Imam par opcija, pa ću videti. Svakako planiram da nastavim  ovim putem, a to je programiranje koje u velikoj meri uključuje matematiku. Planiram da nastavim da se bavim naučnim radom kroz studije u oblastima matematike i informatike. Takođe, voleo bih da nastavim da se intenzivno takmičim na međunarodnim studentskim takmičenjima iz ovih oblasti i usputno spremam buduće srednjoškolce za njihova takmičenja. Još jedan od ciljeva jeste da se više uputim u oblast “Internet stvari” i mašinskog učenja i pokušam da razvijem mnoge “pametne” sisteme samostalno, poput paljenja i gašenja svetla telefonom. Poslednjih godinu dana bavim se time kao hobijem, kada imam slobodnog vremena, čisto kako bih sebi olakšao paljenje i gašenje svetla.

Saznali smo da si organizovao i kurs programiranja za srednjoškolce. Reci nam više o tome.

Istina je. Tada sam bio prva godina. Na kurs su većinski dolazili oni koji su malo stariji od mene, ali su svi na kraju bili veoma zadovoljni. Ostao sam u dobrom kontaktu sa mnogima od njih i kažu da im je moj kurs dosta značio, da im se sviđalo to što sam im prezentovao. Tu sam zapravo video da mogu da prenesem znanje koje imam, što mi zaista mnogo znači. Postoje ljudi koji mnogo znaju, ali ne umeju to i da prenesu. Bilo mi je i veoma drago što kada nisu razumeli, postavljali su pitanja, i nakon što im ponovo objasnim, bude im jasnije. Taj osećaj je stvarno izvanredan.

Zaista je veoma lepo što želiš da svoje znanje preneseš i na ostale. Reci nam, osim što radiš zadatke, šta još voliš da radiš u slobodno vreme?

Protekle godine sam se bavio planinarenjem i usponima u jugo-istočnom delu Srbije. Shvatio sam da mi se to baš sviđa, pa sam se sa drugarima organizovao i osvajao rute. Takođe, slobodno vreme provodim čitajući knjige. Volim da čitam razne stvari. Jedna od omiljenih knjiga mi je „Prvi igrač na potezu“, ali čitao sam i „Igru prestola“, Stivena Kinga, a volim da čitam i Makijavelija, Arčibalda Rajsa..

Zaista interesantna literatura, a koja bi bila tvoja poruka mladima danas?

Volja i uporan rad se isplate. Svako treba da nađe stvar koju voli. To može da bude bilo šta, ali da bude tako da ne može da se spava od ljubavi prema tome. Da bude tako da kada se bavi time, zaboravi na stvarnost. Kako bi našli to što vole, ne treba da se plaše. U ljudima postoji strah od neuspeha, ali je po mom mišljenju to loš izgovor. Niko se nije rodio sa naročitim predznanjem. Treba ozbiljnije probati razne stvari, pa ako se ne uspe – pređe se na nešto drugo. Nije strašno ne uspeti, strašno je ne pokušati.

Zaista jeste tako. Za kraj mi reci, tvoj utisak o našoj Fondaciji 1% i podršci koju smo ti pružili?

Fondacija 1% je po mom mišljenju jedna veoma ozbiljna organizacija. Drago mi je što sam imao prilike da budem deo ove akcije. Zaista mi puno znači što se moj trud, rad i uspeh cene i veoma sam zahvalan na tome.

Autor teksta: Olivera Đurđev