Jovan Milićev – od porodične tradicije do internacionalnih uspeha

Ako ste mislili da je za posvećenost nauci potrebno odricanje i posvećenost 24/7, Jovan Milićev je tu da vam pokaže kako se nauka savršeno uklapa sa mnogim drugim hobijima i da je umerenost i svestranost ključ uspeha. Jovan je učenik prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu i jedan je od dobitnika nagrade za mlade talente u organizaciji Fondacije 1%. Na ovogodišnjoj evropskoj juniorskoj informatičkoj olimpijadi osvojio je bronzanu medalju. Od malih nogu zanimaju ga prirodne nauke, a posebno se pronalazi u programiranju. Pored velikog talenta u spomenutim oblastima, ističe igranje košarke i sviranje gitare kao omiljene hobije.

Kažite nam nešto o sebi, koja su Vaša interesovanja, šta smatrate da su Vaši najveći kvaliteti, koje oblasti nauke i rada Vas interesuju i zašto?

Jovan: Do sada sam se takmičio iz matematike, fizike i programiranja. Ipak, programiranje mi se najviše svidelo. Za sada se bavim gotovo isključivo takmičarskim programiranjem, što je posebna vrsta programiranja – sastoji se iz matematičkih zadataka koje prvo rešavamo, a zatim to programiramo. Problemi su kodom kratki, ali imaju matematičku pozadinu. Voleo bih da se u budućnosti bavim i drugim oblastima programiranja, a u njima da koristim i stečena znanja iz matematike i fizike. Vec osam i po godina treniram košarku, jer mi ona predstavlja relaksaciju i odmor od učenja.

Kako ste odlučili da se bavite baš oblastima koje ste naveli? Šta biste istakli da je najzanimljivije u tim oblastima?

Još dok sam bio mali, roditelji su brata, sestru i mene učili osnovama matematike i od tada sam je zavoleo. Od šestog razreda sam sa tatom počeo da učim i programiranje, spoj matematike i informatike, tako da mi je to sa godinama postalo i najbliskije. Kasnije sam uvek za uzor imao brata i sestru, koji su oboje maturanti Matematičke gimanzije. Najzanimljiviji su mi svakako grupni odlasci na takmičenja i druženja na njima, ali i razmenjivanje znanja sa drugarima. Moja omiljena takmičenja su ekipna takmičenja iz programiranja, kao što je Bubble cup, na kojima u timu rešavamo zadatke moja dva druga i ja. Na takvim takmičenjima sva trojica radimo na jednom računaru kako bismo u par sati rešili sve date zadatke i učimo da jedni drugima treba da pomažemo kako bismo stigli do cilja.

Na koje uspehe, projekte ili radove ste najponosniji i zbog čega? Koja su najvažnija iskustva koja nosite sa datih takmičenja?

Najponosniji sam na bronzanu medalju sa Evropske juniorske olimpijade iz informatike, zato što sam se prvi put u životu susreo sa tako jakom konkurencijom. Svakako da mi je najvažnije i najlepše druženje i razmena znanja sa svojim vršnjacima.

Na koji način bavljenje naučno-istraživačkim radom ili oblastima kojima se Vi bavite pomaže mladoj osobi da se razvija i otkriva svoje potencijale? Kako je Vama pomoglo i koliko Vam  je značilo?

Smatram da mi takmičarsko programiranje pre svega pomaže u razvijanju i spremanju za neke ozbiljnije izazove kojima ću se baviti u životu, tako da mi je svakako mnogo značilo.

Na koji način kroz Vaš razvoj i budući rad možete unaprediti određenu oblast nauke ili okruženje? Na koji način biste voleli da date svoj doprinos ili promenite svet?

Kao i većina programera, voleo bih da smislim nešto što bi moglo da pomogne ljudima i da im promeni život nabolje, ali još uvek nisam mnogo razmišljao o tome.

Šta smatrate da je potrebno za razvoj mladih ljudi u Srbiji? Imate li neku ideju kako pružiti podršku razvoju mladih?

Važno je da neko prepozna njihov trud i rad i da ga nagradi, jer to dodatno motiviše mlade ljude da nastave da rade. Ja bih u budućnosti svakako finansijski podržao mlade talente, ali bih se i potrudio da im obezbedim kvalitetniji materijal iz koga mogu da se spremaju za takmičenja. Smatram da je kod nas ovo preko potrebno, bar što se tiče oblasti takmičarskog programiranja.

Osim programiranja, čime još volite da se bavite u slobodno vreme, u čemu pronalazite inspiraciju?

Košarku mnogo volim i aktivno je treniram, ona je moj osnovni izvor motivacije. Nakon napornog treninga sam ponovo spreman za teške mentalne zadatke. Pored košarke, bavim se i muzikom – mama je završila srednju muzičku školu pa sam od malih nogu zavoleo i gitaru, aktivno je sviram od trećeg razreda, završio sam osnovnu muzičku školu i bio na raznim muzičkim takmičenjima u oblasti teorije muzike. 

Koji su Vaši ciljevi, stremljenja i dalji planovi? Kako vidite Vaš dalji napredak i razvoj? U kojim oblastima biste voleli da se razvijate i ostvarite i na koji način?

U predstojećim godinama radiću na svom usavršavanju u okviru fakultetskog školovanja, ali bih voleo da se oprobam i u istraživačkom ili industrijskom okruženju, ako mi se za to ukaže prilika. Trenutno me najviše privlači karijera u nauci.

Koja je Vaša poruka za druge mlade ljude u Srbiji?

Moja poruka je da svako treba da pronađe ono što stvarno voli i da uloži mnogo rada i truda u to, jer će se sve to jednog dana sigurno isplatiti.

Navedite zbog čega Vam je značajno ovo priznanje i ova nagrada?

Prvi put sam čuo za Fondaciju 1% i jako mi je drago da je neko uvideo trud koji ulažemo. Nagrada mi mnogo znači i iskoristiću je za kupovinu opreme za dalje usavršavanje.