Nada Matejić – Med kao marker zagađenosti životne sredine

Iako smo u poslednje vreme izloženi vestima koje govore o posledicama zagađenosti životne sredine, teško je u potpunosti razumeti težinu ovog problema. Nada Matejić, đak Pete beogradske gimnazije, dobitnica je dve bronzane medalje u toku 2020. godine: na IRCYS takmičenju (Internacionalnom takmičenju istraživačkih radova mladih naučnika održanom u Indoneziji) i na I-FEST takmičenju (Internacionalnom naučnom sajmu – takmičenju istraživačkih radova u Tunisu). Pored predstavljanja svoje zemlje, Nada je svojim radom Med kao marker zagađenosti životne sredine, studija istraživanja slučaja neonikotinoida pokazala kako se i u najmanjim komponentama meda mogu naći štetni pesticidi koji pored toga što zagađuju životnu sredinu utiči i na zdravlje pčela i ljudi.

Prepoznavši postignute rezultate ove mlade naučnice Fondacija 1% je u okviru svog projekta nagrađivanja mladih talenata Nadi dodelila nagradu u iznosu od 10. 000 dinara sa željom da podrži Nadu i njenu želju da druge upozna se lepotama prirode i važnosti očuvanja životne sredine.

Dakle, Nado, oblast rada kojim si se ti bavila je životna sredina. Iako ne postoji kao predmet u školi, postoji kao takmičarska oblast. Možeš li nam reći nešto više o tome šta sve podrazumeva oblast životna sredina?

Nada: Životna sredina je jedna multidisciplinarna nauka, koja predstavlja spoj biologije, psihologije, ekologije i raznih drugih nauka. Do ove godina nisam čula za životnu sredinu, ali kada sam postala član Centra za talente održavala se jedna mala konferencija na kojoj je prisustvovao Boris, moj sadašnji mentor. Iako se on bavi hemijom, povezao me je sa životnom sredinom i pomogao da razumem koliko je ona u stvari zagađena. Razgovorom sa njim shvatila sam važnost ove oblasti što me je samim tim privuklo.

Ime rada glasi Med kao marker zagađenosti životne sredine, studija istraživanja slučaja neonikotinoida. Kako je došlo do izbora baš ove teme i šta si novo otkrila baveći se njom?

Pre svega, zanimalo me to što mi med konzumiramo u svakodnevnoj ishrani, a ne znamo šta sve on može da sadrži. Ja sam, zajedno sa Ognjenom Sržentićem, istraživala konkretno neonikotinoide. To je jedna veoma opasna vrsta pesticida koji mogu naneti veliku štetu pčelama, ali i ljudima. Pčelama mogu prouzrokovati dezorijentaciju, pa i prestanak mogućnosti letenja i na kraju smrt, a ljudima može izazvati razne srčane bolesti.

Mi smo skupili po deset uzoraka bagremovog, livadskog i suncokretovog meda koji smo dalje ispitivali. Uzeti uzorci su bili sa podrucja Balkana, dakle iz Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Vršeći naše analize, ustanovili smo da med koji ima najmanji procenat nikotinoida je bagremov med, ali iz Crne Gore, pa smo se zapitali zašto baš Crna Gora? Onda smo shvatili da ima manje obradivih površina, te ne mogu da koriste pesticide koji sadrže nikotinoide, ali koriste druge.

Rekla si da ti je dalji plan da završiš svoj rad na Dunavskim školjkama kao pokazateljima zagađenosti Dunava. Možeš li nam reći nešto i o tom radu i o tome kako ti je baš to privuklo pažnju?

Dopalo mi se to što svi mi vidimo koliko je Dunav zagađen i sam način na koji školjke filtriraju vodu može dovesti do smanjenja zagađenosti. Htela sam da sa tim svojim radom ukažem na važnosti samih školjki, ali i da podstaknem ostale da primete da se od ove teme može napraviti čitav projekat povećanja brojnosti školji, koje su ujedno i zaštićena vrsta.

Pomenula si da te pored očuvanja životne sredine zanimaju i lingvistika, arheologija i forenzika. Kako mlada osoba koja živi u Srbiji poput tebe može da se bavi forenzikom, to zvuči prilično egzotično?

Pa i jeste, u Srbiji to nije jako razvijena grana. Ako odlučim time da se bavim, pretpostavljam da bih se usavršavala u inostranstvu, ali bih se vratila i ponudila svoje stečeno znanje.

Hobi ti je volontiranje u Javnom akvarijumu i tropikarijumu u Beogradu, šta te je tome privuklo?

Od malena su me privlačili gmizavci, njihov način života, a i to što ih se ljudi prilično plaše. Kada sam otišla u Javni akvarijum i tropikarijum, shvatila sam da me ta atmosfera opušta i dozvoljava mi da drugim ljudima prenesem svoje znanje o gmizavcima i da tu imam priliku da pomognem drugima da prevaziđu svoj strah i predrasude.

Prelepo rečeno. Kada kažeš da su mladim talentima najvažnije psihička i novčana podrška, kako komentarišeš rad Fondacije 1%? Da li si za nas znala od ranije, i koji je tvoj utisak o podršci koju si dobila od nas? 

Pre ovoga nisam čula za Fondaciju, ali sam se jako iznenadila kada sam dobila Vaš mejl. Nisam očekivala da će neko na takav način primetiti sve što mladi ljudi rade, te sam se oduševila. Moj utisak o Fondaciji je zaista lep. Primećujete nas, mlade ljude, koji smo ostvarili neki uspeh i zahvaljujem vam se na tome.